Održana konferencija "Još neko kopa"

U subotu, 22. jula 2023. godine, Zaječarska inicijativa organizovala je konferenciju o ekološkim problemima u istočnoj Srbiji pod nazivom „Još neko kopa“ u zaječarskom hotelu Hamburg.

Konferencija je bila posvećena štetnim efektima eksploatacije rude na zemljište i vodu, koji su donedavno bili uglavnom ograničeni na opštine Bor i Majdanpek. Međutim, sa sve većim brojem odobrenih dozvola za istraživanje, prirodni resursi u drugim delovima istočne Srbije, poput Homolja i Zaječara, postali su ugroženiji nego ikada, što je bio povod za sazivanje konferencije na kojoj su učestvovale organizacije i aktivisti kao što su Pravo na vodu, Podrinjski Antikorupcijski Tim iz Loznice, Pokret Tvrđava iz Smedereva, kao i organizacije iz regiona UG Čuvari Homolja, Mlavska Vojska, Borani se pitaju, NE DAM NU DAU Majdanpek i Eko Istok. Konferenciju su svojim predavanjima otvorili prof. dr Petar Đukić, redovni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu, i prof. dr Velizar Stanković, redovni profesor u penziji Tehničkog fakulteta u Boru.

Kroz tri panel diskusije, govornici su se fokusirali na:

• Opravdanost ekspanzije rudarstva u trenutnim okolnostima u Srbiji. Da li koristi premašuju nedostatke, ili su građani, država i, pre svega, priroda na gubitku, dok strane kompanije ubiraju profite?
• Uticaj otvaranja rudnika zlata i bakra na životnu sredinu u istočnoj Srbiji. Koje ključne informacije javnost treba da zna?
• Potencijalne mere koje građani mogu preduzeti da bi zaštitili svoje lokalne zajednice od štetnih posledica.

Više od 5.000 kvadratnih kilometara teritorije Srbije zvanično se vodi kao rudarska istražna područja, a najveći deo njih nalazi se u istočnoj Srbiji. Nekoliko puta je postavljeno pitanje da li ćemo dozvoliti da prirodna dobra istočne Srbije – šume, vode, banje, poljoprivredni i turistički potencijal – budu žrtva rudarskih kompanija koje se bave zlatnom groznicom?

Profesor Đukić je upozorio na netransparentnost, zastarelu tehnologiju, kao i na institucije koje ne rade svoj posao: „Ljudi kopaju zemlju od kad su postojali, rudarstvo je staro 45.000 godina, ono neće sutra nestati. Ne možemo prestati da zagađujemo, ali možemo zagađivati u meri u kojoj možemo održati funkcionalnim naše prirodne i druge resurse, i moramo to imati pod kontrolom. Ako nemate pod kontrolom ko i kako istražuje naše rudno blago i koje su tehnologije upotrebljene, budući troškovi i koristi, ako nemate pravi bilans i transparentan odnos prema lokalnim zajednicama, najvećim stradalnicima tih rudarskih projekata, onda je to jako loše i neodrživo.“

Prema rečima Nikole Krstića, koordinatora Pokreta Tvrđava iz Smedereva, životna sredina je ugrožena do krajnjih granica.

„To nije samo naše mišljenje, već i mišljenje eksperata i Evropskog parlamenta koji je doneo rezoluciju o tome koji su gradovi i mesta ugroženi. Takođe, ovde se radi o jednom netransparentnom procesu besomućne eksploatacije naših resursa. Pre svega rudnih bogatstava, ali ne samo rudnih. Dolazim iz grada gde se kineska kompanija ponaša kao da smo mi kineska provincija, a ne Srbi, tako da je to jedan ozbiljan kompleks problema koji čine nekoliko ključnih ekoloških problema u Smederevu, Boru, Majdanpeku i Zaječaru,“ kazao je Krstić.

Konferencija se održava u okviru projekta „Još neko kopa – bauk rudarstva nad istočnom Srbijom“, koji je dobio podršku programa Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT“, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative.