Konferencija „Kome treba građansko vaspitanje“ održana u Beogradu

U okviru panel diskusije „Koraci ka boljem građanskom obrazovanju“ govorili su Tanja Azanjac, konsultantkinja u Programu obrazovanja UNICEF-a, Eleonora Vlahović, savetnica za građansko vaspitanje u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Lovorka Bačić, predstavnica GOOD Inicijative iz Republike Hrvatske, i Nermin Nišić, direktor Međunarodne fondacije za izborne sisteme (IFES) za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu. U panel diskusiji „Kako građansko obrazovanje oblikuje stavove mladih?“ učestvovali su Miljana Pejić, Generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije, Boban Stojanović, politikolog, i Nikola Jović, politikolog i predstavnik projekta "Popularna demokratija". Mere za unapređenje građanskog obrazovanja u Srbiji, koje su nastale kao rezultat projekta, predstavio je Elmedin Kurtović, konsultant na projektu.

Mladi srednjoškolskog uzrasta nemaju poverenja u institucije, nisu zainteresovani za društvena dešavanja i ne veruju da mogu da utiču na političke procese i odluke. Građansko vaspitanje, predmet u okviru kog bi učenici mogli da promišljaju i komentarišu aktuelna dešavanja, nije obavezan, nema dovoljno nastavnika, a oni nisu dovoljno obučeni. Srbija je, uz Bugarsku i Maltu, na začelju Evrope po ukupnom nivou građanskog obrazovanja stanovništva, navodi se u ovoj Analizi. Ovaj podatak je deo studije koju je 2022. godine radilo međunarodno Udruženje za evaluaciju obrazovnih postignuća, a koja je obuhvatila 22 države.

Prema analizi, nastavnici građanskog vaspitanja u Srbiji su imali najmanje obuka i treninga u oblastima kao što su izbori i kandidovanje, međunarodne organizacije, migracije, ustav i politički sistemi, kritičko i nezavisno promišljanje, siromaštvo, socijalna pravda i međunarodni konflikti. Odgovori učenika takođe pokazuju manjak znanja u sličnim oblastima: izbori i kandidovanje, primena zakona, rešavanje problema u lokalnoj zajednici, zaštita ljudskih prava, provera internet sadržaja i dezinformacija. U svim ovim oblastima učenici iz Srbije su ispod proseka ili na samom dnu lestvice u odnosu na druge zemlje obuhvaćene studijom.

Građansko i versko vaspitanje su izborni predmeti, a u Srbiji učenici u većem broju biraju versku nastavu. To pokazuju i podaci Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja iz 2023. godine, prema kojima veronauku pohađa 448.925, a građansko vaspitanje 300.274 učenika. Učesnici konferencije ocenili su da je neophodna veza između institucija, civilnog sektora i škola radi efikasnijeg sprovođenja programa građanskog vaspitanja. Bez građanskog vaspitanja škola gubi svoju bit, jer su razgovori o vrednostima i demokratiji veoma važni. Najavljeno je formiranje neformalne grupe svih zainteresovanih koji se bave građanskim vaspitanjem u daljem zastupanju predloženih mera nastalih u okviru projekta „Za demokratiju su potrebne demokrate“.

Projekat „Za demokratiju su potrebne demokrate“ realizuje se uz podršku regionalnog projekta SMART Balkan – Civilno društvo za povezan Zapadni Balkan, kojeg implementira Centar za promociju civilnog društva (CPCD), Center for Research and Policy Making (CRPM) i Institute for Democracy and Mediation (IDM), a finansijski podržava Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Norveške.